Историја манастира
Велики челник Радич у дане благочастивог и Христољубивог деспота српске и рашке земље Ђурђа саздао Храм Светог Георгија.
Манастир Враћевшница пописан (осликан фрескама) и украшен
Рудничка област је први пут изгубила самосталност после силовитог и разарајућег турског похода у коме су страдали и утврђени градови Острвица и Борач.
Баштину Манастира Враћевшнице, са селима која су јој припадала, деспот Ђурађ и његов наследник Стефан, доделили липљанском и грачаничком митрополиту Венедикту Цреповићу на даље старање.
У попису становништва за Манастир Враћевшницу унет је само податак да се налази у рукама сељака који обрађују његову земљу.
Прва већа обнова Враћевшнице, а податак о њој оставио је, као запис на Прологу за месец мај, руднички митрополит Диомидије.
У Великој сеоби Срба и братија из Враћевшнице била је принуђена да напусти своје станиште и одласком спасе животе и понете манастирске драгоцености. У преношењу и спашавању рукописних књига, неке од њих су стигле и до пљеваљског Манастира Свете Тројице где се и данас чувају.
У периоду аустријске владавине, који је трајао све до Београдског мира, међу многим поправљеним и сређеним храмовима на подручју Београдске митрополије, нашла се и враћевшничка црква. На североисточном пиластру забележено је да је храм „пописан“, у време цара Карла VI и патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, уз благослов епископа ваљевског Доситеја Николајевића, трудом и о трошку јеромонаха Михаила, игумана Манастира Враћевшнице.
Монаси су, били принуђени да се селе на Фрушку Гору, о чему нема сачуваних писаних трагова.
Зограф Ставро осликао нови иконостас
Архимандрит Мелентије Павловић, и сам школован у Враћевшници, саградио је својим средствима, нову школску зграду за ђаке из околине.
Вожд Карађорђе у манастиру Враћевшница сазвао Скупштину на којој су објављени закључци Букурештанског мира, а чему је присуствовао и конзул Ивелић, изасланик руског краља Александра. Народне вође добиле су орден, часни крст, а Карађорђе ленту Свете Ане
поново, по четврти пут, попаљена и опљачкана. Турци срушили кубе са цркве како би однели звоно.
На велики празник, Цвети, кнез Милош је у манастиру Враћевшница окупио војску, сви су били на ноћној литургији, вођа се причестио и раном зором отишли су у Таково где је положена заклетва и проглашен устанак
Кнез Милош са породицом да се пресели у Крагујевац и да се тај град прогласи престоницом Србије. О томе, а и другим значајним питањима постигнути су договори на народној скупштини, одржаној у Враћевшници, на Ђурђевдан
У враћевшничку порту пренети посмртни остаци кнежеве мајке Вишње, а уз њу, касније је сахрањено и троје Милошеве деце
Кнез Милош је, саградио нови конак у северном делу порте, изгледом налик варошким кућама богатијих трговаца тог времена.
Монаси су извршили поправку и подигли „мали торањ“ над „лепим измолованим предверјем“.
Мајстор Настас Стефановић нестручно саградио нови звоник над истим западним делом, чиме је озбиљно угрозио манастирски саборни храм. Из очуваних докумената сазнаје се да је због радова на зидању поменутог звоника, срушена средњовековна кула која се налазила испред храма, у западном делу порте, што би се тешко могло прихватити као разложно и оправдано.
Нови конак је довршен прилозима парохијана у време владавине кнеза Милана Обреновића, о чему сведочи натпис на јужном зиду, постављен над улазом у манастирску порту.
Манстир Враћевшница је благословом Светог владике Николаја Велимировића основан као женски, а прва игуманија била је мати Ана која је свесрдно помагала народу.