Историја манастира
1428 година
Велики челник Радич у дане благочастивог и Христољубивог деспота српске и рашке земље Ђурђа саздао Храм Светог Георгија.
1428 година
1431 година
Манастир Враћевшница пописан (осликан фрескама) и украшен
1431 година
1438 година
Рудничка област је први пут изгубила самосталност после силовитог и разарајућег турског похода у коме су страдали и утврђени градови Острвица и Борач.
1438 година
1456 година
Баштину Манастира Враћевшнице, са селима која су јој припадала, деспот Ђурађ и његов наследник Стефан, доделили липљанском и грачаничком митрополиту Венедикту Цреповићу на даље старање.
1456 година
1528 година
У попису становништва за Манастир Враћевшницу унет је само податак да се налази у рукама сељака који обрађују његову земљу.
1528 година
1579 година
Прва већа обнова Враћевшнице, а податак о њој оставио је, као запис на Прологу за месец мај, руднички митрополит Диомидије.
1579 година
1690 година
У Великој сеоби Срба и братија из Враћевшнице била је принуђена да напусти своје станиште и одласком спасе животе и понете манастирске драгоцености. У преношењу и спашавању рукописних књига, неке од њих су стигле и до пљеваљског Манастира Свете Тројице где се и данас чувају.
1690 година
1737 година
У периоду аустријске владавине, који је трајао све до Београдског мира, међу многим поправљеним и сређеним храмовима на подручју Београдске митрополије, нашла се и враћевшничка црква. На североисточном пиластру забележено је да је храм „пописан“, у време цара Карла VI и патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, уз благослов епископа ваљевског Доситеја Николајевића, трудом и о трошку јеромонаха Михаила, игумана Манастира Враћевшнице.
1737 година
1739 година
Монаси су, били принуђени да се селе на Фрушку Гору, о чему нема сачуваних писаних трагова.
1739 година
1754 година
Зограф Ставро осликао нови иконостас
1754 година
1810 година
Архимандрит Мелентије Павловић, и сам школован у Враћевшници, саградио је својим средствима, нову школску зграду за ђаке из околине.
1810 година
1812 godina
Вожд Карађорђе у манастиру Враћевшница сазвао Скупштину на којој су објављени закључци Букурештанског мира, а чему је присуствовао и конзул Ивелић, изасланик руског краља Александра. Народне вође добиле су орден, часни крст, а Карађорђе ленту Свете Ане
1812 godina
1813 година
поново, по четврти пут, попаљена и опљачкана. Турци срушили кубе са цркве како би однели звоно.
1813 година
1815 година
На велики празник, Цвети, кнез Милош је у манастиру Враћевшница окупио војску, сви су били на ноћној литургији, вођа се причестио и раном зором отишли су у Таково где је положена заклетва и проглашен устанак
1815 година
1818 године
Кнез Милош са породицом да се пресели у Крагујевац и да се тај град прогласи престоницом Србије. О томе, а и другим значајним питањима постигнути су договори на народној скупштини, одржаној у Враћевшници, на Ђурђевдан
1818 године
1819 година
У враћевшничку порту пренети посмртни остаци кнежеве мајке Вишње, а уз њу, касније је сахрањено и троје Милошеве деце
1819 година
1825 година
Кнез Милош је, саградио нови конак у северном делу порте, изгледом налик варошким кућама богатијих трговаца тог времена.
1825 година
1826 година
Монаси су извршили поправку и подигли „мали торањ“ над „лепим измолованим предверјем“.
1826 година
1840 година
Мајстор Настас Стефановић нестручно саградио нови звоник над истим западним делом, чиме је озбиљно угрозио манастирски саборни храм. Из очуваних докумената сазнаје се да је због радова на зидању поменутог звоника, срушена средњовековна кула која се налазила испред храма, у западном делу порте, што би се тешко могло прихватити као разложно и оправдано.
1840 година
1868 година
Нови конак је довршен прилозима парохијана у време владавине кнеза Милана Обреновића, о чему сведочи натпис на јужном зиду, постављен над улазом у манастирску порту.
1868 година
1949 година
Манстир Враћевшница је благословом Светог владике Николаја Велимировића основан као женски, а прва игуманија била је мати Ана која је свесрдно помагала народу.
1949 година