ЗОРИЦА ЗЛАТИЋ ИВКОВИЋ
Подизање Манастира
Манастир Враћевшницу подигао је велики челник Радич Поступовић на јужним обронцима Рудника, као свој маузолеј. Изградња и осликавање храма завршено је 1431. године, о чему сведочи сачуван текст даровне повеље ктитора. У њему се наводи де је велики челник Радич, у дане благочастивог и Христољубивог деспота српске и рашке земље саздао Храм Светог Георгија, а потом, да је исти пописан (осликан фрескама) и украшен 1431. године. У белешци на крају натписа наглашава се да је наведени текст пренет са старе хрисовуље када је црква поново осликана у XVIII веку.
Међу локалном властелом у рудничкој области Радич се помиње почетком XV века као један од најближих сарадника деспота Стефана, на чијем је двору обављао дужност челника. Савременик великог војводе Радослава Михаљевића, протовестијара Богдана и Николе Родопа, властелин Радич је упамћен као један од ретких и знаменитих људи српске деспотовине с почетка XV века. Константин Филозоф га помиње у житију деспота Стефана описујући сукоб са Турцима, који се одиграо 1413. године код места Чаморлу, у Бугарској. Прослављен у тешком боју који је Србији донео остварење очекиваних циљева, на двору ученог деспота Стефана, Радич се успео до најужег круга владаревих сарадника обављајући, поред војних дужности и веома важне дипломатске послове.
Храм Манастира Светог Георгија
Велики Челник Радич Поступовић
Стечену титулу задржао је и у време владавине деспота Ђурађа, који га је унапредио у звање великог челника. Као припадници централне власти, непосредно повезани са владарем, носиоци ових високих титула обављали су одговорна задужења, везани за столно место и владарев двор. Повељама деспота Ђурађа које су издате 1428/29, и потом 1429/30. године, великом челнику Радичу потврђени су многобројни поседи које му је, за верну службу, даривао претходни владар. Његово властелинство налазило се, поред завичаја у рудничком крају и у Новом Брду, Расини, Браничеву, Мачви и другим областима српске земље. Поседовао је стотине села, руднике, копове и топионице, као и тргове, што му је доносило велике приходе. Ближи биографски подаци о Радичу Поступовићу, незабележени у доступним изворима и документима, однеговани су и сачувани у народном предању и усменој епској поезији. О пореклу његове породице не зна се много; помиње се да му је отац био војвода Милутин који је свој живот скончао у Косовском боју и да потичу из рудничког села Каменице. Мало података из његовог приватног живота, сачуваних у предању, казују да је био ожењен Аном са којом није имао потомство. Документи сачувани у светогорским архивима, међутим, указују да је Радич имао сина непознатог мирског имена, који се заједно са оцем замонашио у Манастиру Кастамониту
Забележен је као монах Мисаил у турским изворима, уз напомену да је „син Радича“. Сматра се и да презиме Поступовић припада Радичевим прецима мада се оно не исписује у наведеним повељама у којима се за великог челника користи само његово име. Најстарије сведочанство о његовом презимену налази се у поменутој даровној повељи која је издата Манастиру Враћевшници 1431. године. С обзиром да оригинална даровница није сачувана, а текст преписа у сваком сегменту одговара чињеницама познатим из других докумената, верује се да је и презиме, које се чита поред Радичевог имена, уистину било Поступовић. Крајем XIV и почетком XV столећа српска властела је располагала завидним поседима, а многи и приходима које су доносила права на руднике, њихову производњу и трговину добијеним сировинама. Достигавши зрелост на прагу позних година, као и многи српски владари и властела, и овај руднички велможа посветио се обнови разорених светогорских светиња. Манастиру Светог Павла и Ватопеду даривао је своје поседе и приходе у области Браничева, док је католикон Манастира Кастамонита обновио из темеља и богато обдарио прилозима у новцу, некретнинама и сталним приходима од рудника.
манастир враћевшница
манастир враћевшница
У Србији се, као његове задужбине, помињу Црква Благовештења Пресвете Богородице на реци Грабовничици, као и Храм Манастира Светог Георгија у Враћевшници, обе у рудничком крају. Дуго се сматрало у науци да се најстарија Радичева задужбина налази у крушевачком крају, мада њени остаци нису пронађени међу рушевинама средњовековних цркава у местима сличних назива. Аделфати које је својим прилозима велики челник деспотовине стекао у поменутим светогорским монашким обитељима, омогућили су му да у позним годинама, када је Србија потчињена Османском царству, остатак живота, са сином и својим духовником, као монах Роман, проведе у кастамонитском манастиру у који је пренео све своје до тада добијене и издате повеље и друга важна документа.
Пажљивом анализом текста даровне повеље и истраживањима на терену потврђено је да је поменути благовештењски храм подигнут на обронцима Рудника, у подножју Јешевачке планине, на самој обали реке. Саграђен је у непосредној близини средњовековног утврђеног града Борача у коме је деспот Стефан столовао и где је 1405. године потписао повељу издату Дубровчанима. Сличност једнобродних основа храмова у Јешевцу и Враћевшници, њихове готово идентичне димензије, а посебно начин зидања каменим тесаницима и обрада фасада фризом слепих аркадица, уз помен Обровске области којој припада, свакако дају основа да се неистражена црквина повеже са ктитором Враћевшнице.
Црквина Јешевац
Фасада храма манастира светог Георгија
Када је Радич Поступовић започео своју ктиторску делатност, католикон Манастира Ресаве, без икакве сумње, представљао је неприкосновени узор на коме су, током градње својих задужбина, многи ктитори и градитељи црквених здања налазили и преузимали одговарајућа, изабрана решења. Скромнијих димензија и облика, пространи олтарски простор враћевшничке цркве у односу на централни наос и затворену припрату, обликовани над једнобродном основом, упркос недостатку певничких конхи, изведени су из концепта старијег и знатно развијенијег здања у Ресави. Спољним изгледом, од стаменог сокла па све до кровног венца, вертикалном рашчлањеношћу фасада обложених квадерима камена слаганим у редове, млађа Радичева властеоска задужбина преузела је и поновила изабране појединости са фасада деспотовог маузолеја. На страницама полигоналне апсиде враћевшничког храма, више него на њеним равним и високим бочним фасадама, сагледавају се вертикале особених ресавских конхи.
У појединостима какви су прозорски отвори, педантно и доследно, са бифора Храма Свете Тројице преузет је једноделни узани отвор пресведен оштро преломљеним, тролисно обликованим готичким луком и увучен у степенасто профилисане нише које се шире ка унутрашњости цркве. Такво, првобитно решење прозорских отвора враћевшничког храма сагледава се на старијим цртежима и једној познијој фотографији. Све слепе аркаде, а по четири је изведено на јужном и северном зиду рудничке цркве, пресведене су полукружно; само једна од њих, на јужној фасади, трећа од истока, благо је преломљена у темену, тачно тако како је то изведено на фасадама наоса у Ресави, где су по две плитке слепе аркаде постављене симетрично у односу на певничке конхе. И мада се у градњи враћевшничког католикона није превише водило рачуна о односима декоративне обраде фасада и унутарње структуре објекта, на месту где се на спољном зиду налази једина слепа аркада са благо преломљеним луком у темену, на унутарњем је насликана ктиторска композиција у којој великог челника Радича са моделом храма, његов заштитник Свети Георгије приводи Христу. О запаженој случајности или личној поруци ктитора која је остала непримећена и до сада необјашњена, није могуће успоставити дубља утемељења од оних на које је већ указано и која дају јасну слику светлог узора и потоње реплике. За човека средњег века подизање храма Божијег представљало је чин искупљења грехова и залагање за бесмртност душе о чему су, досегнувши богатство и моћ, у зрелим годинама, и владар и његов угледни поданик, озбиљно и посвећено промишљали. Радич је Враћевшницу, као деспот Стефан Ресаву, као Немања некада Студеницу, а његови потомци своје монументалне црквене задужбине, замишљао, градио и украшавао као свој маузолеј.
прозор храма манастира светог Георгија
ктиторска композиција у којој великог челника Радича са моделом храма, његов заштитник Свети Георгије приводи Христу
На унутарњим зидовима потоње гробне цркве, уз учене теологе и савете духовника, упознат са садржајем и симболиком слика из ресавског католикона, утицао је да се иконографија насликаних призора, најпре око ктиторске композиције, а шире и у сачуваној концепцији свеукупне целине, у потпуности веже за њену изабрану намену. Осмишљена и пажљиво склопљена архитоктонска целина, обогаћена је потом порукама есхатолошке и сотериолошке симболике, исписаним на зидовима простора планиране фунерарне намене. Храм у Враћевшници ктитор је посветио свом заштитнику Светом Георгију али је, претпоставља се, и сећање на посвету Ресаве Светој Тројици сачувао избором патрона за капелу која се налазила у јединој кули којом је своју рудничку ктиторију Радич Поступовић обезбедио у немирним временима. Преписивачка делатност, богато развијена у утврђеном манастиру ученог деспота, одвијала се и у Радичевој монашкој обитељи, унутар дебелих камених зидова њеног утврђења, о чему сведоче сачуване рукописне књиге и записи на њиховим маргинама у којим се бележи да су писане у Враћевшници и да њој припадају.