Прави дан упокојења наше мати Ане (игуманија 1948-1975) је био 18.новембар, али је дан за обележавање померен на недељу 23.новембар. Слободно ћемо рећи да једно од чуда које се може приписати мати Ани је чињеница да смо увече гледали почетак вејавице и помало се бојали да ће снег покварити долазак гостију, али ујутро није скоро било ни трага од њега. Само белина по крововима као неки бели украс за наш велики дан.
Света Литургија је почела у девет часова са архимандритом оцем Савом, секретаром Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита Жичког, као началствујућим свештеником а остали гости свештеници су стизали на време и у току Свете Литургије. У госте је стигло и монаштво из Жиче, Раванице, Благовештења Рудничког, Никоља Страгарског, Пиносаве, Сталаћа, Ковиља на Голији, Милентије, Лешја и Вољавче код Краљева.
На гробљу поред цркве, гроб је прелио и помолио се са осталима протојереј Бранко Ћурчин из Новог Сада, један од предавача на великом обележавању које ће уследити након ручка.
Овај дан је одабран и као презентација часописа БОГДАЈ који ће понети име првог хранилишта за сироту децу који је мати Ана основала у Битољу 1935.г. Часопис је спомен духовног, културног и историјског наслеђа за чије су „рођење“ највећу одговорност понели Оливер и Јелена Ђорђевић као главни и одговорни уредници. Улога БОГДАЈА је да настави и нагласи улогу мати Ане и људи који су попут ње у друштву и Цркви. Годишњак који је окупио стручну јавност показује велики потенцијал да настави у овом и већем обиму. Његова презентација као нечег потпуно новог на овим просторима скренула је и велику пажњу јавности.
Након што се буду емитовале емисије о догађају на дан 23.новембра, сестринство манастира Враћевшница се нада да ће се подузети наредни кораци који ће у потпуности прославити мати Ану. За сада се моле сви који имају искуства са чудима на њеном гробу да се јаве у манастир да се та искуства запишу.
Из Управе манастира Враћевшница
